"Ili abortus ili izlaziš iz kuće!" Kraljevčanka sa 22 godine dobila ultimatum od oca: Imala je samo 8.000 dinara i jednu torbu
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Kraljevčanka je sa 22 godine ostala trudna i dobila ultimatum od oca: abortus ili izlazak iz kuće, dok je partner odbio da preuzme odgovornost.
- Sa samo 8.000 dinara i jednom torbom otišla je u Beograd, gde joj je prijateljica Maša pružila smeštaj i pomogla da nađe posao u frizerskom salonu.
- Danas ima sina Vuka, mali salon u Žarkovu i novi život sa Nenadom, uz poruku da izlaz postoji i kad deluje da ga nema.
Jedna neočekivana životna situacija primorala je mladu ženu da donese odluke koje nije mogla ni da zamisli. U anonimnoj ispovesti otkrila je kako je, uprkos teškim okolnostima i porodičnom odbacivanju, uspela da izgradi novi život za sebe i svog sina.
Kako je ispričala u svojoj anonimnoj ispovesti, koja je obljavljena na platformi "Mama & Women", njeni problemi počeli su u trenutku kada je saznala da je trudna. Umesto podrške, suočila se sa pritiskom tadašnjeg partnera i oca, a odluka koju je donela promenila je njen život iz korena.
"Otac mi je rekao da biram"
- Imam dvadeset osam godina, sina od šest godina, mali frizerski salon u Žarkovu i čoveka koji me voli. Pre šest godina nisam imala ništa od toga. Imala sam samo pozitivan test za trudnoću i oca koji mi je rekao da biram između deteta i kuće - počela je ova žena svoju priču.
Iz Kraljeva je, a njen otac je bio profesor srpskog jezika u srednjoj školi, dok je majka radila u u opštini.
"Rekao mi je da on to ne može"
- Imala sam dečka Strahinju, bili smo tri godine zajedno. Svi su mislili da ćemo se uzeti jednog dana, samo kad završimo fakultete. Ostala sam trudna u trećoj godini. Imala sam dvadeset dve. Rekao mi je da ne paničim, da će doći sutra i da ćemo smisliti nešto. Sutradan mi je rekao mi da se ne ljutim, ali da on to sada ne može. Fakultet, mama bolesna, tata mu je rekao da se ne ženi mlad. Rekao mi je da idem kod doktora, da sredim to, da će on da plati - navela je i dodala:
- Ja sam samo sedela i klimala glavom. Nisam znala šta drugo. Otišla sam kod tetke u stan i plakala dva sata. Onda sam zvala kući. Javio se tata. Rekla sam da moram da dođem da pričamo.
"Neće moja ćerka da rađa kopile"
Te večeri je ispričala istinu svojim roditeljima.
- Sedeli smo u devnoj sobi mama, tata i ja. Brat nije bio tu, mama je počela da plače. Tata je ćutao neko vreme, pa mi rekao da imam dva izbora. Ili sutra kod doktora da "toga" više nema, ili da izađem iz kuće. Pitala sam ga da li se šali. Rekao je da se ne šali, da je on profesor, da mama radi u opštini, da ceo grad zna našu porodicu i da neće njegova ćerka da rodi kopile pa da pola Kraljeva priča o tome - prisetila se.
Molila je oca da je sasluša.
- On je samo ponavljao isto. Oko tri ujutru sam otišla u svoju sobu i počela da pakujem stvari. Brat je ušao za mnom. Imao je sedamnaest godina. Seo je na krevet i pitao da li stvarno idem, kada sam rekla da idem, dao mi je novčanik. Imao je osam hiljada dinara unutra. Rekao je: "Vratićeš mi kada budeš mogla". Nikad mu nisam vratila. Nikada me nije ni pitao - navela je.
"Spavala sam na fotelji šest meseci"
Ujutru je otišla.
- Mama mi je na vratima dala kesu sa hranom i plakala. Tata je bio u dvorištu i nije me ispratio. Brat je bio u školi. Otišla sam u Beograd kod Maše, drugarice iz srednje škole. Živela je sa još dve devojke. Na toj fotelji sam spavala šest meseci. Maša me ništa nije pitala kad sam došla. Samo mi je dala peškir i rekla da spavam, da ćemo sutra pričati. Ona mi je našla i posao u frizerskom salonu. Prala sam kose, čistila pod, kuvala kafe. Gazda je bio dobar čovek. Kad sam mu rekla da sam trudna, rekao je samo da radim koliko mogu - napisala je i dodala:
- Posle nekog vremena je video da imam "dobre" ruke, pa je počeo pomalo da me uči. Feniranje, farbanje, malo šišanje. Stomak mi je rastao ispod kecelje. Mušterije su pitale kad mi je termin, ja sam govorila u maju, i niko nije pitao gde mi je muž. Mama me je zvala krišom svake nedelje, slala mi je pare preko Maše i male stvari za bebu. Čarapice, kapice, benkice.
"Strahinja se nikada nije javio"
Otac joj se nije javio 12 meseci.
- Porodila sam se 9. maja u Beogradu, sama. Maša me je odvezla u bolnicu i čekala osam sati. Sin se rodio uveče, tri kile i sto. Nazvala sam ga Vuk. Strahinja se nikada nije javio. Posle sam čula da se oženio i da ima decu. Moj tata se javio kad je Vuk imao godinu i po dana. Mama mu je za večerom rekla da nije samo loš otac nego i loš deda. Tako mi je posle ispričala. Pozvao me je te večeri. Plakao je pre nego što je išta rekao. Onda je pitao kako se zove. Kad sam rekla Vuk, rekao je da je lepo ime i pitao da li sme da ga upozna - kaže ona.
Danas Vuk ima šest godina i ide u prvi razred.
- Ide kod babe i dede za raspuste. Tata mu kupuje knjige, bicikle i gluposti koje su preskupe. Nikad mi se nije izvinio rečima, ali jeste na druge načine. Ne znam da li je to dovoljno, ali ja sam odlučila da ne živim više u tom danu kada me je izbacio. Imam mali frizerski salon u Žarkovu. Dve stolice, jedna devojka i ja pola radnog vremena. Nije veliko, ali je moje. Imam i Nenada. Upoznala sam ga kod Maše. Znao je odmah da imam dete. Nije mu smetalo. Vuk ga zove Nenad, a jednom ga je slučajno nazvao tata. Kada je to čuo, Nenad se sav raznežio. Bila sam ubeđena da bi zaplako, da je bio sam. Sada živimo zajedno. Nenad, Vuk i ja. Ne žurimo sa svadbom, dobro nam je i ovako - napisala je i dodala:
- Ne pišem ovo da ispadnem jaka. Nisam bila jaka. Bila sam uplašena devojka sa jednom torbom i osam hiljada dinara. Samo nisam mogla da uradim ono što su drugi hteli. Ako neka devojka sada sedi negde sa pozitivnim testom i misli da nema gde, samo da zna da možda ima. Ne vidiš odmah. Ja ga nisam videla. Meni je taj put bila Maša, fotelja u dnevnoj sobi i posao gde sam prala tuđe kose. Nije bio lep početak. Ali je bio početak.
Kurir/ Mama & Women